Инвентори игре су Вељко Ћировић и Небојша Санковић

Опрема:
Табла 10х10 поља, 50 белих и 50 црних фигура (каменова) исте вредности. Може се играти и на папируна табели 10х10 и две оливке различите боје за два играча.

Циљ игре:
Имати на крају партије више фигура које живе у неком низу дужине четири (у свим могућим правцима)

Игра:

1. Играчи наизменично постављају једану по једну фигури на поља. Партију почиње бели постављањем фигуре на било које поље табле, играч који је следећи на потезу (црни) у обавези је да свој потез одигра на једном од поља која су суседна пољу на које је одигран претходни потез (поља суседна ортогонално или дијагонално).

2. У ситуацији када играч не може одиграти потез по претходном правилу (попуњена су сва суседна поља око претходног потеза), он добија право („слободу“) да игра било где на празном пољу, а други играч наставља да га следи по првом правилу.

3. Партија се завршава попуњавањем свих поља.

4. С обзиром на изнуђеност последњег потеза црног играча, он има право избора да га одигра или да га не одигра (ако му то смањује скор).

Крај партије:
На крају се броје „живе“ фигуре. Живе су оне које су у неком низу дужине 4 (ортогонално или дијагонално). Низови већих или мањих дужина не „дају живот“ фигурама. Скор се изражава у броју фигура које су живе на крају партије. Победник је играч са више поена. У случају истог броја поена онда је реми.

Напомене (пример)
У случају да је фигура у једном правцу у низу дужине 4, а постоји низ у другом правцу различите дужине, фигура је ипак жива. Фигура која је у два низа дужине 4 броји се само једном!